Tužbalica

Kiša….

Ponekad čak i mene sjebe,

a kao dobri smo ona i ja….

Već noćima mi se muvaju reči glavom – „…nekih meni dragih ljudi nema… ono  nema više mi je teško da prevalim prko jezika, lakše  je nekako preko tastature. Komad plastike, trpi sve, i glupost i osećanja…

… ja, odavno kao da nemam vremena za spostvena osećanja…

A opet, tako mi jebeno nedostaju..

Bem vas blesave koji ste kurac pomrli…

…još uvek uzimam telefon da vas pozovem, još uvek pomisli da svratim do vas…

Guši me neka knedla u grlu, kao da oće suze da krenu…

Ali zajebite, ni na vašim sahranam nisam plakao, neću ni sad, plakaću kad budem sam, kad budem mogao da urlam i vrištim od muke.

Bem vas blesave koji ste kurac pomrli…kao da nisti imali pametnija posla…

 

*posvećeno mojim prijateljima Nikoli Matlasu i Dejanu Radisavljeviću

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s