Zoologija vuka

Preuzeto sa sajta „NaturaOnline“

Zoologija vuka

Piše Srđan Udovički

Vuk pripada familiji Carnivora, rodu Canus, vrsti Canis lupus. Vuk je mesojed snažno razvijenih očnjaka prilagođenih zarivanju i raskidanju. Često se može čuti da on pripada rodu pasa, međutim pravilnije je kazati da vuk pripada rodu lupoidnih mesojeda kojem pripadaju i lisica, kojot, šakal, afrički divlji pas i australijski divlji pas dingo.

Vrsta Canis lupus ima i svoje podvrste. Između tih podvrsta moguća su ukrštanja i dobijanja plodnog potomstva što je znak neizdiferenciranosti podvrsta. Takođe je moguće i ukrštanje vuka i psa sa dobijanjem plodnog potomstva. To pokazuje da te dve vrste nisu genetski razdvojene, tj. da postoji potpuna podudarnost genotipova.

Od podvrsta vukova najpoznatije su: evropski sivi vuk, veliki vuk samac, mali indijski vuk, crni kanadski vuk i beli vuk.

Vukovi žive na šumovitim područjima, u planinama i tajgama. Van sezone razmnožavanja žive u čoporu koji je organizovan na principu dominacije i hijerarhije. Vođa čopora je najčešće najsnažniji mužjak, ali nije ništa neobično da, tokom perioda gladi, vođstvo preuzme ženka i to ona najiskusnija.
Zanimljivo je napomenuti da vođa čopora nije stalan već da se on menja čim neki mladi mužjak oseti i dokaže da je dorastao ostarelom vođi, kako po snazi, tako i po mudrosti.

Dok su u čoporu vukovi love velike i srednje biljojede. Najčešći njihov plen su slabe, stare, bolesne ili ranjene jedinke. Veoma retko, obično u periodu gladi, čopor lovi zdrave životinje. Ali, vukovi ne prezaju ni od sveže lešine.

Često se čopor vukova optužuje da lovi mlade biljojede i da tako smanjuje populaciju tih životinja. Međutim, mlade životinje su plen vukova samo ako nisu dovoljno sposobne da prate svoje krdo ili su bolesne, odnosno na neki drugi način defektne.

U periodu razmnožavanja dolazi do raspada čopora na parove. Ali, pre nego što se čopor rasturi, mužjaci se bore za ženke. Tako se događa da samo najbolji ostave potomstvo. Bez ženki ostaju stari i mladi mužjaci; prvi zato što su prestari, a drugi, naravno, zato što još nisu stekli određeno iskustvo. Posle odvajanja od čopora, parovi vukova žive na određenoj teritoriji na kojoj i love. Plen su im tada uglavnom mali biljojedi.

Po dolasku na svet mlade par neguje zajedno, a leglo obično ima od dva do šest vučića. Kada mladi dovoljno stasaju, ponovo dolazi do formiranja čopora, ali samo najjači i najotporniji vučići prežive prvu zimu.

Vukovi, izuzev čoveka, nemaju drugog neprijatelja. Njihova uloga u biocenozi je ogromna. Sem održavanja higijene, vukovi vrše i selekciju neodgovarajućih jedinki čime ostavljaju dovoljno mesta za one sa odgovarajućim osobinama.

Broj vukova, odnosno veličina njihove populacije, direktno reguliše populacije njihovog plena. Smanjenje broja biljojeda posledično smanjuje i broj vukova kao i broj njihovih mladih. I sam čopor uklanja jedinke koje nisu sposobne za normalan život. Odstranjivanje vuka iz neke biocenoze ima zato za posledicu preveliki broj biljojeda, čime se nanosi ogromna šteta biljnom svetu. Tačnije, eliminacija bilo koje životinjske vrste iz njenog prirodnog staništa, remeti prirodnu ravnotežu te biocenoze i može je nepopravljivo oštetiti.

4 thoughts on “Zoologija vuka

  1. Sjajno!
    Samo molim da se ispravi jedna sitnica. Rec je o sajtu NATURA ONLINE, koja samo nastavlja najbolje tradicije nekadasnjeg stampanog izdanja, revije NATURA, koju je izdavala Natura Press.

    Hvala na ispravci…
    Pozdrav,
    Dusan Mariinovic

  2. Hvala druže moj.
    Evo sitnica je ispravljena, u pitanju je previd i stara navika, ipak smo mi iz priče kad je sve bilo u onom lepom štampanom obliku i kad su se magazini ljubomorno čuvali.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s