Eunet ili ti kako konfigurisati CentOS server

Pre izvesnog vremena do „tastature“ i „miša“ mi dopadne Eununetov grid server sa preinstaliranim CentOs-om.

I sve bi bilo u redu da nisam dobio veoma štur, pomalo zbunjujuć mail, otprilike sledeće sadržine:

root access: qqqqqqqq
> primer komande: ssh -l root 94.127.x.xx
>
> user access
> user: admin
> pass: tamoneki
> hostname: host.gridsrv.net

Moram da pohvalim podršku na ažurnosti u odgovaranju na poruke, ali mi se ne dopada što su, ako ne grešim, samo dva inžinjera zadužena za grid server. Naravno njihovo radno vreme i moje slobodno vreme se nikao nije podudaralo.

Takođe nisam znao tačno šta je i kako instalirano.

S obzirom da mi je bio potreban server za postavljanje wordpress-a uradio sam sledeće: GOOGLE!

Odabrani tutorijal http://www.howtoforge.com/perfect-server-centos-5.5-x86_64-ispconfig-3

S obzirom da sam već imao prekonfigurisan server, počeo sam od treće stranice tutoriala. Naveo sam samo ono što sam instalirao, bez delova koje sam preskočio jer mi u trenutku nisu bili neophodni.

First we import the GPG keys for software packages:

rpm –import /etc/pki/rpm-gpg/RPM-GPG-KEY*

Enable the contrib and centosplus repositories:

vi /etc/yum.repos.d/CentOS-Base.repo

Edit the lines below:

[base] [...] exclude=postfix [...] [update] [...] exclude=postfix [...] [centosplus] [...] enabled=1 includepkgs=postfix [...] [contrib] [...] enabled=1 [...]

Then we update our existing packages on the system:

yum update

Now we install some software packages that are needed later on:

yum groupinstall ‘Development Tools’

yum groupinstall ‘Development Libraries’

Install Apache, MySQL, phpMyAdmin

First we enable the RPMforge repository on our CentOS system as lots of the packages that we are going to install in the course of this tutorial are not available in the official CentOS 5.5 repositories:

rpm –import http://dag.wieers.com/rpm/packages/RPM-GPG-KEY.dag.txt

cd /tmp
wget http://packages.sw.be/rpmforge-release/rpmforge-release-0.5.1-1.el5.rf.x86_64.rpm
rpm -ivh rpmforge-release-0.5.1-1.el5.rf.x86_64.rpm

(If the above link doesn’t work anymore, you can find the current version of rpmforge-release here: http://packages.sw.be/rpmforge-release/)

Afterwards we can install the needed packages with one single command:

yum install ntp httpd mysql-server php php-mysql php-mbstring php-mcrypt phpmyadmin

Install Postfix With MySQL Support

The „normal“ Postfix package from the CentOS repository doesn’t have MySQL, but the Postfix package from the CentOS Plus repository does. Therefore we remove Postfix…

yum remove postfix

… and install it again, this time from the CentOS Plus repository:

yum install postfix

Then turn off Sendmail and start Postfix and MySQL:

chkconfig –levels 235 mysqld on
/etc/init.d/mysqld start

chkconfig –levels 235 sendmail off
chkconfig –levels 235 postfix on
/etc/init.d/sendmail stop
/etc/init.d/postfix start

Set MySQL Passwords And Configure phpMyAdmin

Set passwords for the MySQL root account:

mysql_secure_installation

[root@server1 tmp]# mysql_secure_installation

NOTE: RUNNING ALL PARTS OF THIS SCRIPT IS RECOMMENDED FOR ALL MySQL
SERVERS IN PRODUCTION USE!  PLEASE READ EACH STEP CAREFULLY!

In order to log into MySQL to secure it, we’ll need the current
password for the root user.  If you’ve just installed MySQL, and
you haven’t set the root password yet, the password will be blank,
so you should just press enter here.

Enter current password for root (enter for none):
OK, successfully used password, moving on…

Setting the root password ensures that nobody can log into the MySQL
root user without the proper authorisation.

Set root password? [Y/n] <– ENTER
New password: <– yourrootsqlpassword
Re-enter new password: <– yourrootsqlpassword
Password updated successfully!
Reloading privilege tables..
… Success!

By default, a MySQL installation has an anonymous user, allowing anyone
to log into MySQL without having to have a user account created for
them.  This is intended only for testing, and to make the installation
go a bit smoother.  You should remove them before moving into a
production environment.

Remove anonymous users? [Y/n] <– ENTER
… Success!

Normally, root should only be allowed to connect from ’localhost’.  This
ensures that someone cannot guess at the root password from the network.

Disallow root login remotely? [Y/n] <– ENTER
… Success!

By default, MySQL comes with a database named ’test’ that anyone can
access.  This is also intended only for testing, and should be removed
before moving into a production environment.

Remove test database and access to it? [Y/n] <– ENTER
- Dropping test database…
… Success!
- Removing privileges on test database…
… Success!

Reloading the privilege tables will ensure that all changes made so far
will take effect immediately.

Reload privilege tables now? [Y/n] <– ENTER
… Success!

Cleaning up…

All done!  If you’ve completed all of the above steps, your MySQL
installation should now be secure.

Thanks for using MySQL!

[root@server1 tmp]#

Now we configure phpMyAdmin. We change the Apache configuration so that phpMyAdmin allows connections not just from localhost (by commenting out the <Directory „/usr/share/phpmyadmin“> stanza):

vi /etc/httpd/conf.d/phpmyadmin.conf

# # Web application to manage MySQL # #<Directory "/usr/share/phpmyadmin"> # Order Deny,Allow # Deny from all # Allow from 127.0.0.1 #</Directory> Alias /phpmyadmin /usr/share/phpmyadmin Alias /phpMyAdmin /usr/share/phpmyadmin Alias /mysqladmin /usr/share/phpmyadmin

Next we change the authentication in phpMyAdmin from cookie to http:

vi /usr/share/phpmyadmin/config.inc.php

[...] /* Authentication type */ $cfg['Servers'][$i]['auth_type'] = 'http'; [...]

Then we create the system startup links for Apache and start it:

chkconfig –levels 235 httpd on
/etc/init.d/httpd start

Installing Apache2 With mod_php, mod_fcgi/PHP5, And suPHP

ISPConfig 3 allows you to use mod_php, mod_fcgi/PHP5, cgi/PHP5, and suPHP on a per website basis.

mod_fcgid is not available in the official CentOS repositories, but there’s a package for CentOS 5.x in the centos.karan.org testing repository. We enable the repository as follows:

cd /etc/yum.repos.d/
wget http://centos.karan.org/kbsingh-CentOS-Extras.repo

Next we open /etc/yum.repos.d/kbsingh-CentOS-Extras.repo…

vi /etc/yum.repos.d/kbsingh-CentOS-Extras.repo

… and set gpgcheck to 0 and enabled to 1 in the [kbs-CentOS-Testing] section:

[...] [kbs-CentOS-Testing] name=CentOS.Karan.Org-EL$releasever - Testing gpgcheck=0 gpgkey=http://centos.karan.org/RPM-GPG-KEY-karan.org.txt enabled=1 baseurl=http://centos.karan.org/el$releasever/extras/testing/$basearch/RPMS/

Afterwards we can install Apache2with mod_php5, mod_fcgid, and PHP5:

yum install php php-devel php-gd php-imap php-ldap php-mysql php-odbc php-pear php-xml php-xmlrpc php-eaccelerator php-mbstring php-mcrypt php-mhash php-mssql php-snmp php-soap php-tidy curl curl-devel perl-libwww-perl ImageMagick libxml2 libxml2-devel mod_fcgid php-cli httpd-devel

Next we open /etc/php.ini…

vi /etc/php.ini

… and change the error reporting (so that notices aren’t shown any longer) and add cgi.fix_pathinfo = 1 at the end of the file:

[...] ;error_reporting = E_ALL error_reporting = E_ALL & ~E_NOTICE [...] cgi.fix_pathinfo = 1

Next we install suPHP:

cd /tmp
wget http://suphp.org/download/suphp-0.7.1.tar.gz
tar xvfz suphp-0.7.1.tar.gz
cd suphp-0.7.1/
./configure –prefix=/usr –sysconfdir=/etc –with-apr=/usr/bin/apr-1-config –with-apxs=/usr/sbin/apxs –with-apache-user=apache –with-setid-mode=owner –with-php=/usr/bin/php-cgi –with-logfile=/var/log/httpd/suphp_log –enable-SUPHP_USE_USERGROUP=yes
make
make install

Then we add the suPHP module to our Apache configuration…

vi /etc/httpd/conf.d/suphp.conf

LoadModule suphp_module modules/mod_suphp.so

… and create the file /etc/suphp.conf as follows:

vi /etc/suphp.conf

[global] ;Path to logfile logfile=/var/log/httpd/suphp.log ;Loglevel loglevel=info ;User Apache is running as webserver_user=apache ;Path all scripts have to be in docroot=/ ;Path to chroot() to before executing script ;chroot=/mychroot ; Security options allow_file_group_writeable=true allow_file_others_writeable=false allow_directory_group_writeable=true allow_directory_others_writeable=false ;Check wheter script is within DOCUMENT_ROOT check_vhost_docroot=true ;Send minor error messages to browser errors_to_browser=false ;PATH environment variable env_path=/bin:/usr/bin ;Umask to set, specify in octal notation umask=0077 ; Minimum UID min_uid=100 ; Minimum GID min_gid=100 [handlers] ;Handler for php-scripts x-httpd-suphp="php:/usr/bin/php-cgi" ;Handler for CGI-scripts x-suphp-cgi="execute:!self"

Finally we restart Apache:

/etc/init.d/httpd restart

Install PureFTPd

PureFTPd can be installed with the following command:

yum install pure-ftpd

Then create the system startup links and start PureFTPd:

chkconfig –levels 235 pure-ftpd on
/etc/init.d/pure-ftpd start

Install A Chrooted DNS Server (BIND9)

To install a chrooted BIND9, we do this:

yum install bind-chroot

Then do this:

chmod 755 /var/named/
chmod 775 /var/named/chroot/
chmod 775 /var/named/chroot/var/
chmod 775 /var/named/chroot/var/named/
chmod 775 /var/named/chroot/var/run/
chmod 777 /var/named/chroot/var/run/named/
cd /var/named/chroot/var/named/
ln -s ../../ chroot
cp /usr/share/doc/bind-9.3.6/sample/var/named/named.local /var/named/chroot/var/named/named.local
cp /usr/share/doc/bind-9.3.6/sample/var/named/named.root /var/named/chroot/var/named/named.root
touch /var/named/chroot/etc/named.conf.local
vi /var/named/chroot/etc/named.conf

// // named.conf // // Provided by Red Hat bind package to configure the ISC BIND named(8) DNS // server as a caching only nameserver (as a localhost DNS resolver only). // // See /usr/share/doc/bind*/sample/ for example named configuration files. // options { listen-on port 53 { 127.0.0.1; }; listen-on-v6 port 53 { ::1; }; directory "/var/named/chroot/var/named"; dump-file "/var/named/chroot/var/named/data/cache_dump.db"; statistics-file "/var/named/chroot/var/named/data/named_stats.txt"; memstatistics-file "/var/named/chroot/var/named/data/named_mem_stats.txt"; allow-query { localhost; }; recursion yes; }; logging { channel default_debug { file "data/named.run"; severity dynamic; }; }; zone "." IN { type hint; file "named.root"; }; include "/var/named/chroot/etc/named.conf.local";

chkconfig –levels 235 named on
/etc/init.d/named start

Kako nisam imao mogućnost da trajno izmenim podešavanja firewall-a promenio sam dozvolu folderu html (/var/www/html) sledećom komandom:

$ chown apache:apache -R /var/www/html      - hvala Zoranu Olujiću na ovom savetu.

S obzirom na ssh pristup iskoristio sam gFTP program pomoćui koga sam aplodovao potrebne datoteke na server kao i configuracionu datoteku prilikom instalacije WordPress-a. Preko PhpMyAdmin-a sam postavio potrebnu Mysql bazu.

I otprilike to bi bilo to.

Naravno sve bi bilo mnogo lakše kada bi krajni korisnik dobio malo preciznija i potpunija objašnjenja u aktivacionom e-mail-u, kao i kada bi postojao tutorijal koji bi krajnjem korisniku pomoglo prilikom instalacije i podešavanja severa.

Kako sajt koji je postavljen na grid serveru, još uvek nije u potpunosti završen, tj tekstovi se još uvek sređuju i prevode, link ka sajtu ću postaviti naknadno.

S poštovanjem

Rainmaker

Koala i ja ili misli i razmišljanja o koalinoj karmi

Priznajem….

Ubuntu 9.10 sam probao još u alfa izdanju.

…i oduševila me je, kupila u taku…

Alfa a radi skoro pa bez greške.

Bilo je nekih sitnica, tek da me opomenu da se ne opuštam previše.

Odavno nisam imao dva okruženja na računaru. I gle čuda gnome i kubuntu-desktop odlično sarađuju.

Odlično odabrano ime, karmična koala, i zaista ova koala ima odličnu karmu.

Unapred se radujem novom lts-u

Sub sonic 3.7

Drugar koji radi kao pod provajder za wireless internet i ja, rešismo da malo osvežimo mrežu sa nekim zanimljivim sadržajima, između ostalog da uradimo i neki on line radio ili jukebox.

Naleteo sam  na dva rešenja gnump3d i  subsonic 3.7.

Instalirao sam oba na lokalnom serveru i odlučio se za sub sonic jer pruža mogućnost i web pleyer-a kao i klasičnog servera za streaming zvuka. kontrolni meni je lagan i logično postavljen, tako da podešavanje samog servera nije problem. Na sajtu postoji više paketa za skidanje: za windows, standalone i WAR za sve platforme. Odabrao sam standalone verziju.

Sama instalacija nije komplikovana, potrebno je raspakovati download-ovanu datoteku recimo, u web folder servera, u mom slučaju /var/www, takođe možete ga raspakovati i u home folder i pokrenuti subsonic.sh komandom  $ sudo sh subsonic.sh . Komanda će napraviti folder /var/subsonic. Web preglednik usmerite na adresu http://localhost:8080 i ulogujte se sa username admin i password admin. Ako želite promenite admin lozinku, a zatim podesite kontrolni panel po vašoj želji i prema vašim potrebama. Kreirajte nalog za novog korisnika ili korisnike, podesite željene dozvole za korisnike.

Svi korisnici vaše mreže moćiće da uživaju u muzici sa vašeg novog muzičkog servera.

Quick cms i Quick card- Open Solution

Reč je o dva open source projekta, vrlo lepo urađena, veoma jednostavna za upotrebu.

Dovoljno ih je prekopirati na server i prema uputstvu promeniti dozvole određenih fajlova. Nije ih potrebno povezivati sa mysql bazom.

Za par minuta imate spreman cms ili shoping-card u zavisnosti šta postavite na svoj server.

Više informacija i download

Quick Cms

Za sve koje interesuje kako quick cms radi u praksi evo linka

Udruženje radioloških tehničara i tehničara nuklearne medicine Srbije

Između mita i stvarnosti

Preuzeto sa sajta „NaturaOnline“

Piše: Srđan Udovički

Između mita i stvarnosti

Svoje strahove i maštu čovek je pretočio u priče.

Zimske noći prekraćivane su pričama o vilama, duhovima, demonima i naravno vukodlacima, a starmajke plašile su neposlušnu decu velikim, zlim vukom koji živi u šumi i jede nevaljalu decu. Momci su mamili devojke u zagrljaj plašeći ih vukodlacima koji lutaju u potrazi za nevinim devojkama, dok su domaćice, protiv tog krvnika, vešale vence belog luka o dovratke. Domaćini su šiljili glogove koce i izlivali srebrne metke ne bi li se zaštitili od vampira i vukodlaka, tog zlog bića, nit’ čoveka, nit’ vuk

Vuk, pratilac grofa Drakule,

jedno od njegovih obličja, demon koji pretvara čoveka u spodobu vučijeg oblika, bog mrtvih, glasnik smrti, otimač dece…

Vuk, šumski knez, iskonska, silna zver, neprikosnoveni lovac, nežan i predan roditelj, duh prirode, zaštitnik indijanskih plemena, praotac Indijanaca, glasnik bogova, spasitelj Romula i Rema, čuvar slobodne divljine…

Fikcija ili stvarnost? Dobro ili zlo, ljubav ili mržnja? Vuk jang i jing? I zašto je baš vuk odabran za simbol zla? Zbog čega se čovek toliko plaši „praoca“ psa?

Deo odgovora čuva istorija, a deo, pogađate – ljudska psiha.

ČUVAR IMPERIJE MRTVIH

Od davnina je čovek znao za vuka,

divio mu se i poštovao ga. Shvativši njegovu vrednost iskonskog lovca prihvatio ga je kao prijatelja i „stvorio“ od njega – psa.

Stari Egipćani videli su u vuku božanstvo i poverili mu, za njih najvažniji zadatak; egipatsko božanstvo vučijeg lika čuvalo je onozemaljsko carstvo, imperiju mrtvih. Prozvali su ga Anubis, gradili mu hramove, prinosili darove…

Rimljani su mu, kaže legenda, dugovali sve. Grad, civilizaciju, postojanje… Latini su prvi spoznali i da je vučica nežna majka, bezrezervno posvećena mladima. Ona je, znate i sami, odnegovala braću Romula i Rema. Ona je stvorila Rim, „večiti grad“ koji joj je vratio dug. Vuk je ostao božanstvo.

Rim je poštovao stvoriteljicu. Zauzvrat, majka Natura, poštovala je Rim. Stara Evropa (novu i ne pominjem) zaboravila je dug. Raširila se, počela da otima. Zato je boginja Natura poslala vuka po danak. Stradale su ovce, stradala telad… Ne seti se čovek svoje greške ali zato nađe krivca. I vuk postade bog-izgnanik. Krenuše hajke, počeše i priče. Što istinite, što izmišljene. A vuk? Šta bi drugo lovac nego da lovi? Lovio je i bežao od čoveka ne shvatajući nikako zašto je progonjen. I zaista, on nije učinio ništa pogrešno. Pa, zar je iko, bio to i čovek, mogao da očekuje da jedan mesojed, i to dobar lovac, počne da brsti travu kao plašljiva ovca? Da čovek nije počeo da otima od šuma, da nije zašao u tuđe lovište, ne bi ni vuk zašao u njegov tor. I tako ljudi proteraše vuka daleko, u šume.

SPOJENE OBRVE I SUDOVI

Sledeći korak sveopšte mržnje prema vuku napravi crkva. Stvori crkva Svetu inkviziciju koja proglasi vuka demonom. I on postade zloduh koji pretvara čoveka u vukodlaka. A reč postade – dokaz!

I gorele su lomače. Spaljeni su mnogi pod optužbom da su vukodlaci. Čak ni deca ne behu pošteđena. Bilo je dovoljno da se dete rodi sa spojenim obrvama. Bio je to navodno znak da je ono, po rođenju, vukodlak. U stvari, tako verovaše verujući ljudi. A sve to samo zato što je inkviziciji trebalo sredstvo kojim će držati narod u strahu. I umesto onog drevnog rimskog uputstva „Zavadi, pa vladaj“, srednjovekovna crkva je smislila svoju novu maksimu: „Zaplaši, pa vladaj“. Čak i Vlad Cepeš, grof Drakulj, dobi vuka za pratioca.

U celom tom hodu ka prosvećenosti i civilizaciji, jedino „siroti“ vuk osta veran prirodi. Nepokoren, lovio je tamo gde nije bilo zla zvanog čovek. Ali, taj strah, strah od čoveka, toliko se urezao u vučiju svest da ni danas nije isčezao.

No, nije svuda vuk bio progonjen. U svetu snega i leda, narod koji sebe naziva Eskimima, cenio je vuka. Ne kao boga ili kao demona… Jer, imali su oni odavno svoje demone: zimu, sneg, bele medvede.

Eskimi su cenili vuka kao izvor snage, izdržljivosti, snalažljivosti, kao izvor mudrosti. I gledali su kako to on radi. Zatim su ukrštali svoje pse sa vukom i tako stvorili najizdržljivije pse koji su na funti sušene ribe mogli trčati ceo dan upregnuti u sanke. Stvorili su psa koji je prezirao vatru a spavao u snegu, psa koji je bio sposoban i da u vreme žestoke gladi, sam sebi nađe hranu.

Zahvaljujući vuku, severni narodi stvorili su psa o kojem su Evropljani mogli samo da sanjaju. Ali, i tamo uskoro dođe čovek bele kože. I, naravno, sve pokvari. Jer, i tu, na hladnom severu, beli čovek poče da lovi vuka koga je čak proglasio i za ljudoždera.

Čovek bele kože nije želeo da vidi da vukovi nisu napadali zdrave ljude. Oni koji su stradali od vukova bili su već napola smrznuti, izgladneli kopači zlata. Oslabljeni od zime i gladi, zatečeni u ledenoj pustinji, ti nesrećnici vukli su se po snegu i ledu četvoronoške, isto kao i životinje. Zato i ne čudi što su ih vukovi napadali, što su ih zamenili sa svojim prirodnim plenom. No, ljudi nisu želeli da vide da vukovi nikada ne love čoveka. Pa, oni ne love ni zdrave jelene izuzev u vreme velike gladi. Njihov plen su bile i ostale stare i bolesne jedinke. A kad prođe zima i vučiji čopor se rasturi na parove, vukovi više i ne love krupnu divljač, već onu malu: zeca, tetreba, poneko tele, opet, slabo ili bolesno, ponekog jelena ili losa. Al’ ljudi k’o ljudi…

BELI ČOVEK, MANITU I VUK

Živeo je jednom, mada tvrde da ih ima još ponegde, narod slobodan i prirodan kao vuk. Zvali su ih Indijanci. Shvatali su i razumeli prirodu, zvali je Manitu. Govorili su:

„Davno, kada je Manitu stvarao svet, prvo je stvorio ravnice i planine. Zatim reke i jezera. Onda je stvorio nebo, drveće i travu. Posle toga stvorio je životinje. Od svake životinje Svemogući je stvorio svoj narod, stvorio je nas. Naš narod nastao je od vuka. Zato deco, poštujte vuka kao svog oca, svoju majku. Poštujte vuka kao svog brata. Ne smete ga ubiti niti mu bilo kako naškoditi. On je naš totem, naš zaštitnik“.

Poštovali su Indijanci vuka, a poštovao je i on njih. Međutim, neizbežni beli čovek nije poštovao nikoga i ništa. Nestali su Indijanci. Zamalo je nestao i vuk.

Došlo je i novo doba. Kao da se čovek malo otreznio i, izgleda, rešio da vrati dug. Ali, u svemu tome poče i da preteruje.

Predugo je vuk bio omrznut. A sada je trebalo da postane – kućni ljubimac. I čovek stvori hibrid koga nazva wolfdog, prevedeno: nit’ vuka nit’ psa. Jer, kad čovek već nije uspeo da pokori vuka, probao je da ga prevari. Ali, strah od čoveka dobi tada kod hibrida iznenada novo lice. Wolfdog se pokaza kao – nemoguć ljubimac. Borio se za dominaciju, nametao ukućanima svoju volju. To su najbolje osetili u Kanadi gde su, na kraju, morali da osnuju azil za nesuđene kućne ljubimce.

Jednostavno, pririodu nisu prevarili. Predugo je vuk bio proganjan da bi sada dozvolio da bude pripitomljen. Prevario se jednom i postao pas. Zato sada i izgleda da ga je više nemoguće prevariti.

Rešeni da poprave greške i okaju grehe predaka, Amerikanci su među prvima počeli da vraćaju vuka na područja sa kojih su ga isterali. Iz Kanade na Stenovite planine preneli su pet vučijih porodica. Računali su, ostaće vukovi u okvirima terena koje su im oni odabrali. Prevarili su se. Jer, vuku niko ne može odrediti gde će da živi i lovi. Ali, Amerikanci su se tada uverili i kakva je vučica majka.

Šta se dogodilo?

Par vukova napustio je određenu mu teritoriju. Neki rančer je ubio mužjaka dok se ženki zameo svaki trag. I našli su je na jedvite jade. Našli su i mlade. Smestili su ih u zabran i najviše se plašili da vučica ne napusti mlade. Naravno, ona ih nije napustila. Ostala je u zabranu čak i kada je oluja polomila ogradu kroz koju su vučići otišli u novi život. Mlade je prihvatio mužjak bez ženke i brinuo se o njima dok im se nije pridružila jedna vučica.

Razmislite: da li životinja koja gaji takva osećanja prema mladima zaslužuje lošu reputaciju i to samo zato što neće da se pokori čoveku? Iskonski lovac, nežan roditelj koji živi u potpunoj ravnoteži sa prirodom sigurno nije đavolji lik. Nijedna životinja ne plaši se čoveka kao vuk i nijedna nije ostala bliže prirodi.

Čak je i nosorog redovan cirkuski artista. A vuka, zar ne, još ne videsmo u cirkuskoj areni..

Zašto baš linux, tj Ubuntu…

Pre nekog vremena uhvatim sebe kako razmišljam zašto koristim linux… Nije da ne znam nego eto, jedan razgovor me potstakao na razmišljanje… i sećanje…

Kasno sam krenuo sa računarima, negde sa dvadeset i pet, šest. I, naravno počeo sam, a sa čim drugim, nego sa windows platformom. Vrlo brzo sam pohvatao osnove, s početka su me više interesovali programi nego operativni sistem. Ubrzo, iznerviran čestim „pucanjem“ sistema počinjem da tragam za rešenjima koja bi popravila i poboljšala stvar. Donekle sam i uspeo u tome, postao sam prilično dobar, tako da je moj komp izdržavao i po 6 – 8 meseci bez pucanja. Primetio sam da sam sistem najčešće kvare krekovi i ostala čudesa koja se koriste ne bi li se namolio neki program da raducka. Što je bolji program to su krekovi komplikovaniji i opasniji. Često su delove kreka brisali anti virus programi.

Polako ali sigurno, počinjao sam da razmišljam o opcijama. Probao sam i sa regularnom verzijom windowsa, uredno ga registrovao, po savetu i apdejtovao, instalirao samo besplatne programe i dva originalna koja sam dobio. Testirao sam platformu neko vreme i došao do zalosnog otkrića- Nisam dobio ništa!!!! Na sreću, pa sam originalnu verziju windowsa dobio na poklon.

Nekako u to vreme, drugar mi donese neki P II sa molbom da ga sredim za internet. Uprkos mnogim pokušajima mašina nije htela da prihvati instalaciju windowsa. Iznerviran skinem edubuntu tada u verziji 5.04. Međutim, računar ostane uporan da ne prihvati instalaciju. Nekako mi sine da je možda bios u pitanju i uradim apdejt i apgrejd biosa. Nakon toga, već pomenuti PII prihvati instalaciju, doduše windows milenijuma, ako se ne varam.

A Edubuntu?

Edubuntu završi na mom računaru, prateći uputstva, bez gubitka podataka.

Prvo startovanje novog sistema… I „kupio“ me je na prvu… Bio sam i ostao oduševljenj Gnome okruženjem.

Sećam se prvog posta na Ubuntu forumu… kako se pokreću mp3 i dvix formati. Nekako me je terminal u trenutku zbunio. Prvi put.. posle je bilo mnogo lakše.

I onda otkrovljenje. Moj PIII sa 990MGh CPU i 512 sdram-a je poleteo. Internet je radio kao nikad do tad, aplikacije nisu gušile jedna drugu.

Prva pomisao je bila: Uh, ti miša … šta je ovo!!!???

Onda reših da probam da malo ozbiljne radim sa linux programima. I tu dođe do prvog problema, doduše subjektivne prirode… Gimp… Nenaviknut na interfejs uzalud sam se trudio da uradim sa slikom ono što sam zamislio. Počinjao sam i prestajao ne znam koliko puta. Sve dok nisam seo i zagrejao stolicu par minuta. E toliko je bilo potrebno da shvatim koliko je Gimp logičniji i bolje organizovan od Photoshop-a.

Da ne budem pristrasan Inkscape nije dorastao Corel-u ali je i više nego dovoljan za moje potrebe.

Da stvar bude lepša, radio sam u Gimp-u, pripremu auto grafike… veličina 150×190 cm…rezolucija 600px/inch… i… istovremeno slušao muziku. Računar (PIV, 2,58GHZ CPU, 1G DDR rama) nije ni jedan jedini put štucnuo, nije se bre ni pošteno zagrejao. Čuvanje te tolike grafike, tj njeno konvertovanje u png je prošlo bez ikakvih problema, iako je taj png fajl bio „težak“ tridesetak megabajta.

Naravno, u među vremenu sam otkrio svu lepotu linuxa… Sve je podesivo po meri korisnika, sve se da popraviti, srediti.  Ono što me je posebno obradovalo je to što ti ne da da se opustiš, da upadneš u učmalost, nego te jednostavno tera da stalno radiš, istražuješ, čitaš.

Setih se prvog apgrejda sa 5.10 na 6.04, sav sam bio ko na iglama dok sam čekao da se skine sve potrebno. Posle toga apgrejd sam radio sve do 7.10. Onda sam nabavio drugi komp.

Danas je mom lap topu Ubuntu 8.04 LTS, i ako ne računam virtual box, koji existira zbog softvera za fiskalne kase i drajvera za fotokopir koji na poslu koristim kao skener i štampač, nema ni jednog programa koji nije slobodan.Sve ostalo radim isključuvo preko slobodnih programa.

…stvarno nije fer…

Pre jedno dva meseca, rednostavno reših… i kupih nov lap top, staro čudovište od 17 inča ode u istoriju, tj dadoh ga burazeru.

I naravno oduševih se kad sam video da moj novi mališan od celih 13 inča radi out of box, naravno pričam o Ubuntu/Gnu linuxu (u pitanju je FuitsuSiemens-EsprimoMobile U9200).

…ali ne leži vraže… na poslu pored mene foto kopir KonicaMinolta Bizhub 162 koji nema drajvere za linux, a da zlo bude veće sledeći model naravno ima.

A da zlo bude još veće, uvališe mi i brigu o fiskalnim kasama čiji softver jednostavno neće da sarađuje sa wine-om.

E pa nisam hteo dual boot i kraj, jedino preostalo rešenje je bilo virtuelizacija i to sam i odradio.

Zbog dva parčeta metala i žica ja moram da imam M$ proizvod…

…gde je tu pravda…

…red bi bio da nešto napišem…

…red bi bio da nešto napišem…

…ali treba početi..

Izvesno vreme nosim se mišlju da započnem svoj blog, i evo po ko zna koji put počinjem iz početka…

Naravno, možda najveći problem je naći vremena za sve, nadam se da ću ovog pita istrajati i uspeti.

Dobrodošli u Kišopraviteljevo ćoše!!!

Zoologija vuka

Preuzeto sa sajta „NaturaOnline“

Zoologija vuka

Piše Srđan Udovički

Vuk pripada familiji Carnivora, rodu Canus, vrsti Canis lupus. Vuk je mesojed snažno razvijenih očnjaka prilagođenih zarivanju i raskidanju. Često se može čuti da on pripada rodu pasa, međutim pravilnije je kazati da vuk pripada rodu lupoidnih mesojeda kojem pripadaju i lisica, kojot, šakal, afrički divlji pas i australijski divlji pas dingo.

Vrsta Canis lupus ima i svoje podvrste. Između tih podvrsta moguća su ukrštanja i dobijanja plodnog potomstva što je znak neizdiferenciranosti podvrsta. Takođe je moguće i ukrštanje vuka i psa sa dobijanjem plodnog potomstva. To pokazuje da te dve vrste nisu genetski razdvojene, tj. da postoji potpuna podudarnost genotipova.

Od podvrsta vukova najpoznatije su: evropski sivi vuk, veliki vuk samac, mali indijski vuk, crni kanadski vuk i beli vuk.

Vukovi žive na šumovitim područjima, u planinama i tajgama. Van sezone razmnožavanja žive u čoporu koji je organizovan na principu dominacije i hijerarhije. Vođa čopora je najčešće najsnažniji mužjak, ali nije ništa neobično da, tokom perioda gladi, vođstvo preuzme ženka i to ona najiskusnija.
Zanimljivo je napomenuti da vođa čopora nije stalan već da se on menja čim neki mladi mužjak oseti i dokaže da je dorastao ostarelom vođi, kako po snazi, tako i po mudrosti.

Dok su u čoporu vukovi love velike i srednje biljojede. Najčešći njihov plen su slabe, stare, bolesne ili ranjene jedinke. Veoma retko, obično u periodu gladi, čopor lovi zdrave životinje. Ali, vukovi ne prezaju ni od sveže lešine.

Često se čopor vukova optužuje da lovi mlade biljojede i da tako smanjuje populaciju tih životinja. Međutim, mlade životinje su plen vukova samo ako nisu dovoljno sposobne da prate svoje krdo ili su bolesne, odnosno na neki drugi način defektne.

U periodu razmnožavanja dolazi do raspada čopora na parove. Ali, pre nego što se čopor rasturi, mužjaci se bore za ženke. Tako se događa da samo najbolji ostave potomstvo. Bez ženki ostaju stari i mladi mužjaci; prvi zato što su prestari, a drugi, naravno, zato što još nisu stekli određeno iskustvo. Posle odvajanja od čopora, parovi vukova žive na određenoj teritoriji na kojoj i love. Plen su im tada uglavnom mali biljojedi.

Po dolasku na svet mlade par neguje zajedno, a leglo obično ima od dva do šest vučića. Kada mladi dovoljno stasaju, ponovo dolazi do formiranja čopora, ali samo najjači i najotporniji vučići prežive prvu zimu.

Vukovi, izuzev čoveka, nemaju drugog neprijatelja. Njihova uloga u biocenozi je ogromna. Sem održavanja higijene, vukovi vrše i selekciju neodgovarajućih jedinki čime ostavljaju dovoljno mesta za one sa odgovarajućim osobinama.

Broj vukova, odnosno veličina njihove populacije, direktno reguliše populacije njihovog plena. Smanjenje broja biljojeda posledično smanjuje i broj vukova kao i broj njihovih mladih. I sam čopor uklanja jedinke koje nisu sposobne za normalan život. Odstranjivanje vuka iz neke biocenoze ima zato za posledicu preveliki broj biljojeda, čime se nanosi ogromna šteta biljnom svetu. Tačnije, eliminacija bilo koje životinjske vrste iz njenog prirodnog staništa, remeti prirodnu ravnotežu te biocenoze i može je nepopravljivo oštetiti.